Kliše ljubavi

by - July 02, 2019

 Iako mi je teško da se pomirim sa ovim… da i ja sam jedna od onih koje plaču uz tužne pesme i jedu slatko nakon što je ljubav otrčala svoj maraton od njih. Ja slušam “Tu noć kad si se udavala” i jedem palačinku iz Maxija. Provela sam previše vremena pokušavajući da ne budem ista. Jer… ovo je kliše, zar ne? Poetičnost od ranog detinjstva me drži u tom svom kavezu, pa ne umem drugačije. Drže me i emocije, zato sam shvatila ozbiljno. Ne znam šta tačno dovodi do ovog stanja, možda protest emocija, možda neko. Ja sam danas učinila kliše svih klišea. Uradila sam nešto, za šta sam znala da neće uspeti i njega neće vratiti. I možda sad vršim dehumanizaciju sebe kao ženske osobe, ali “who cares???”. Samo mi je ostalo da napišem baladu o svojoj propaloj zaljubljenosti, ljubavi i maštanju o raznim klišeima koje ljubav nudi besplatno. No, nema brige. Nijedan kliše niti sam doživela, niti ću. Samo sam iskoristila svoje legitimno pravo da maštam. Što se tiče propale ljubavi, mislim da nije samo propala u smislu svog izgleda, kilaže, suštine, nego se bukvalno raspala kao nestabilna kula od karata. Takodje, postoje snovi koje sanjamo i samo sanjamo. Ja sam sanjala i kad nije bilo groznih aveti, on mi je bio lepa nagrada. Medjutim, kao što je svima potrebna voda za preživljavanje i meni je bila potrebna mašta, slika njega u snu koju sam prihvatala. Čisto za neke dalje ljubavi, da imam šablon kako je to moglo da izgleda, a kakav krš zna da ponudi realnost. Poenta ovog kupusa od teksta jeste taj kliše. To da će neko snažno i glasno kolutati očima na moje rečenice i neko ko će ih razumeti. Ne znam šta je gore. To što sam postala emocija u ljudskom obliku koja preuzima kontrolu nad prstima i kuca svoje jade ili to da nakon razočaranja tražim žensku solidarnost. Znam samo jedno. Kunem se u palačinku sa Nutelom, htela sam da živim taj ljubavni kliše. I da, primetno sam izgubila bitku pred nečim. Kao što mnogi Tviteraši ne odobravaju kliše, kao što sam i ja bila jedna od njih, tako to isto ne radi život. Stoga, mirno samo. Jedan savet ove zamalo promišljene blogerke, ako ikada u životu naidjete na nekoga ko će vam pružiti svaki kliše u ljubavi koji poželite, pristanite i idite što dalje od novih pravila, ovog veka i brzine koja je zadesila sve nas. Ako imate priliku da nekoga čvrsto zagrlite, prošetate sa tom osobom pričajući o prognozi, uradite to. Možda vas ta priča kao ilustrativna analogija podseća na neku bajku, ali ne bežite. Ne bi te bajke čitali da u njima nije bilo neke nade da kad odrastemo možemo i svoje da napišemo. Ja i dalje želim sve sa njim i nedostaje mi, dok curi Nutela umesto suze. Ostavljam to sa strane, odneće oni što održavaju emotivne ulice i zaljubljene kontejnere. EMOTIVNA GRADSKA ČISTOĆA. Ovim putem želim da se zahvalim emociji koja je obukla ovaj tekst, Nuteli što ga je našminkala, kao i zamalo mom čoveku koji je bio savršen stilista. Sponzor teksta je razočaranje, a posebni gost moja druga kliše polovina. Hvala na čitanju, galsajte na 060 ljubav - kliše ako želite da bajke pobede realnost. Linije su otvorene do kraja života.



You May Also Like

0 comments