Tragovi

by - December 01, 2018

Tragovi


Neću da lažem, tu si. Manje mislim o tebi, ne gledam više šta radiš, kakve greške praviš... Prestale su da me bole tvoje greške, tvoje mane. Sada me jedino boli što sam verovala u nekoga ko ne postoji. Ti nisi bio ona osoba u koju sam ja verovala. Dok sam vremenom praštala jednu po jednu manu, shvatila sam da si ti sve ono pozitivno ubio. U očima ti se vidi da želiš, da umeš da voliš, ali taj sjaj umre kad ti staviš masku. Medjutim, iako sam ja okrenula ledja, iako sam zatvorila sva vrata i podigla zidove na kojima i dalje piše tvoje ime, tu si. Negde duboko, čuvam svoja osećanja, onako nesvesno. Lakše bi bilo, da nisam shvatila da si počeo da mi značiš, onog trenutka kad sam se plašila za tebe. Ti si moj nesvesni osmeh, moja nerealna ideja, moj film, moje prve teške suze. I ne zaboravljam stih iz pesme koju sam napisala zbog tebe. Tamo gde suza nestaje, tek počinje da živi u vama. Ja sam tebe ostavila u svojim pesmama, zaključala tvoje ime u svakom stihu. Ožiljak koji diše u tim pesmama stečen je neznanjem, kojem sam srce dala. Kada sam odlazila od svojih osećanja, od filma, od suštine mojih reči, ostavila sam tragove. Tragovi me još uvek podsećaju, da nikada ne zaboravim. Da ne zaboravim da sam otišla da se molim za tebe, da sam proklinjala okolnosti. Tragovi su ostali u svim stihovima. Ne, ne verujem da ću se vratiti unazad, ali ako krenem napred, ko god bio pored mene, moraće da trpi moje nekada daleke poglede, odbranu tebe i tvojih dela. Moraće svi da vide tragove, a znam... nikada ih niko neće shvatiti i osetiti kao ja.

You May Also Like

1 comments

  1. Aa jooj, najezila sam se. Predobro napisanoo. ❤❤

    https://smallwomenscorner.blogspot.com/

    ReplyDelete