Zaustavi vreme na jedan dan.

by - October 16, 2018

Zaustavi vreme na jedan dan.

Prošli su vozovi, koji su odneli mnoge ljude na neka daleka mesta, bledo sam posmatrala kako isti odlaze, kako su se godišnja doba menjala, kako su godine prolazile i ja sam se sa njima menjala. Na početnoj stanici je stajala jedna devojka i zvala se Nada. Rekla je da izaziva bol i da živi zauvek i da je nemoguće pucati u nju, a da pritom ne upucaš sam sebe. Ja sam s njom dugo pričala o svojim željama i pitala je da li mogu da je smatram drugaricom. Ćutala je. Prokleto je ćutala. Ja sam je i dalje držala za ruku, onako čvrsto, nebitno da li se znojila ili bila ledena, ja sam je držala. Nisam je pustila ni dan danas, a vozovi prolaze, nastavljaju po svom ritmu. Prošla sam pored ogledala koje se nekim čudom našlo na toj stanici, u njemu sam videla osobu istu kao što sam i ja. Bukvalno moj klon. Bože, koliko sam srećna bila kad sam videla tu osobu. Moj najbolji prijatelj na prvi pogled. Zatim sam, popričala sa tom osobom u ogledalu, dok su se kapi znoja i suza slivale niz moje lepo našminkano lice. Rekla sam joj da je ON ponovo nastavio po istom, da je moje staro vino i dalje piše prazne stranice, da sam videla kako se gubi u tom dimu od tompusa, da se prodao i potrošio svoj moral. Rekla sam joj da se pojavio neko novi, ali (ovo ali uvek sreću kvari) bio je umišljen, a ja koja sam posmatrala vozove nisam to mogla da progutam. Rekla sam joj da sam doživela neuspeh i da sam sagnula glavu pred tim. Rekla sam joj da mi baka nedostaje, da želim da ubrzam godine i da osetim budućnost ili da se vratim unazad. Zatim je ona rekla: “Draga Anja, ON se nikada nije promenio, on je uvek bio bleda priča sa dve strane, muško sa pet lica i idealizacija tvog mozga. Taj novi je jednostavno nov. Neuspeh je samo tvoj novi motiv za pobedu, a sagnula si glavu jer nećeš više da stojiš na stanici. I meni baka nedostaje. A rešenje za vreme je samo pauza. Zaustavi vreme, Anja. Daj sebi jedan dan da osetiš to što želiš. Budi sebi nepoznata jedan dan, jer si tu slobodu zaslužila. Anja, maskara ti se razmazala, hladan beton ne prija, sutra je novi dan, a ti znaš da je uteha noći samo jedno lepo jutro.” 


Vozovi su odlazili, vetar je duvao, neki pas je prošao pored i ušao u voz. Kako li ga pustiše? Ali, ovaj voz stoji, već godinama, a ja ga nisam videla od onih drugih. Vrata su i dalje otvorena. Ja sam otišla, psa nije bilo više. Taj pas me je podsetio na mene. Kakva ironija.

You May Also Like

1 comments