Prazno nebo

by - October 29, 2018

Prazno nebo


Stajali smo i gledali u nebo. Bilo je puno zvezda. Kako sam im se divila... Tako lepe, a tako daleke. Nedodirljiva lepota u kojoj sam svaki put videla nečije ime. Svakoj zvezdi sam davala ime. Obično onih koji nisu tu. Za mene je to bilo vredno. Sada kada se sećam davanja i nadanja u toj besmislenoj priči u kojoj sam mrzela što nisam znala i što sam tom neznanju srce dala. Nisam znala da u tebi nije bilo duše. Skinuo si mi sve zvezde sa neba, postepeno ih davao i? I? Ostalo je prazno nebo. Prazno nebo da gledam u njega. Da čekam i da nebo plače sa mnom. Prazno. Ponoć će čekati jutro sa suzama u Mesečevim očima. Nisam ja želela te zvezde. U meni je živela nada da neko tamo čuva iste od pogleda ljudi bez duše kao što si nažalost bio ti. Sad gledam u prazno nebo dok se jedna po jedna zvezda u mojim rukama gasi, a tebe nema, nikoga nema da mene i njih spasi. Nikada ti to nećeš razumeti. Nikada se nećeš ni kajati za oduzeto divljenje i ugašene nade koje sam nesvesno držala ja u ruci i nisam mogla da ih vratim. Još uvek se osećam krivom što su se u mojim rukama ugasile dok si ti kao stranac stajao i kupovao sreću. I zauvek ćeš to i ostati, jedan bledi kupac, koji je prodao sve, koji je dao sve. Meni je od tebe ostalo prazno nebo i to ti nikada neću oprostiti.

You May Also Like

1 comments

  1. Iskreno sam ostala bez tekstaa. Sviđa mi se ovo <3
    Zapratila sam te :)
    https://placeofadventuregirl.blogspot.com

    ReplyDelete