Realnost

by - July 31, 2018

Kao mala sam plakala zbog igračke, lopte ili zabrane odlaska napolje zbog lošeg vremena (mislim na kišu, jer ako bih mislila na loše ljude koji su vreme napravili lošim, nikada ne bih ni izašla napolje), te situacije nisam volela i nervirale su me. Pojam koji danas ruši snove, želje, ponekad i ljudsku težnju ka lažnim nadama jeste realnost. Taj pojam mene nervira i nisam jedina. Možda se neki od vas nikada nisu ni zapitali šta je realnost da bi ih ista nervirala, ali kroz ovaj post razjasniću neke stvari. Realnost je ono što nas tera da čvrsto stojimo na Zemljinom tlu i radimo stvari mehanički, onako kako je svim ljudima odredjeno pravilima, zakonima i uslovima. Realnost je surova, brutalna i ne pita za dozvolu da pokaže svima ko je i šta je. Sa maštom je u veoma lošim odnosima, iako su dve strane istog novčića. Mašta je doduše itekako proračunat igrač. Plaćena je našim mislima, a mi je kupujemo baš zbog lošeg uticaja realnosti, neispunjenih očekivanja i sl. Drži nas daleko od naše sobe, odvede nas u svet za koji ne znamo, jer da znamo ne bismo o njemu maštali. Razmislite o tome. Mašta je projekcija svih naših nesavršenosti, želja koje su pale u vodu već unapred i nemogućih planova. Jer da je sve o čemu maštamo moguće, desilo bi se našim delovanjem. Ako imate način da ostvarite nešto, pravite planove, ne dajte se strastvenoj privlačnosti mašte kao muškarac zgodnoj ženi. Snovi sa planovima i ambicijom su uspešna kombinacija, ali usamljeni snovi su slabi u borbi sa realnošću. Mene su mnogi koštali, realnost mi je pokazala da su neke nade koje sam gajila lažne i zato neću ni da je pogledam u lice. Kukavica sam kao i mnogi drugi. Iako je možda neopravdano ne volim, nemam u planu da ljubav uzmem u razmatranje. Realnost je izazivač suza, ali iskreno, ponekad smeha. Ona je kriva za postojanje citata: ,,Što ne boli nije život, što ne prolazi nije sreća.” Moram priznati, kao lopov živim u njoj često, ne plaćam joj kiriju i kako god se kolo okrene vratim se njoj. Kao mazohizam. Ume ona da bude i lepa, ako ste joj dorasli kao protivnik. Verovatno tome i treba da težimo. Napišite sebi parolu: ,,Zanemario sam godine, kilažu i centimetre, dovoljno sam ljudski velik da živim sa realnošću”! Takodje bih dodala da je maštati dozvoljeno, ali nikada preterano, da ne bismo svi kolektivno završili u slepoj ulici. Realnost je ono ,,moram i kad neću”, nije zgodna, nije atraktivna, ali je živimo jer nam je tako odredjeno. Živimo je, jer u njoj žive naši najbliži i naš život, a o životu ćemo kasnije, u nekom sledećem postu. Realnost i nama i slaboj mašti da šah mat u tri poteza. Mi smo mali pion, a ona cela armija figura.




You May Also Like

0 comments